Kakva je veza između Bayrama Özbeka, uhapšenog u istrazi Kozinoğlu, i scenarija serije Kurtlar Vadisi?

23. septembar 2026. — Istraga o smrti Kaşifa Kozinoğlua prvi put je okončana hapšenjem u čijem se zvaničnom obrazloženju pominje scenario televizijske serije. Glavno javno tužilaštvo u Siliviriju saopštilo je da je pritvoren bivši načelnik policije Bayram Özbek, za koga je, prema saopštenju, utvrđeno da je imao udela u scenariju serije "Kurtlar Vadisi", u istrazi o sumnjivoj smrti bivšeg službenika MİT-a Kozinoğlua u zatvoru Silivri 2011. godine. Optužbe: "osnivanje ili rukovođenje naoružanom terorističkom organizacijom" i "podstrekavanje na ubistvo s umišljajem". Vest je uveče preneo DHA; Sabah ju je objavio u 18.54, Yeni Şafak u 19.00, Aydınlık u 19.03, GZT u 19.09, Haber7 u 19.19 (Muhammet Arif Güreli, dopuna 20.49), Nefes u 19.25 i Diken u 19.29. Özbek je već bio u zatvoru po postupcima protiv FETÖ; u ovom spisu je osumnjičeni kome je određen pritvor, bez pokrenutog suđenja i bez presude.

Šta je tačno reklo tužilaštvo?

Gazete Oksijen je saopštenje objavio doslovno: "U okviru istrage koju ovo Glavno javno tužilaštvo vodi povodom ubistva Kaşifa Kozinoğlua, odlukom Osnovnog krivičnog suda u Siliviriju određen je pritvor osumnjičenom Bayramu Özbeku, za koga je u vezi sa događajem utvrđeno da je imao udela u scenariju serije 'Kurtlar Vadisi', zbog dela koja mu se stavljaju na teret — 'osnivanje ili rukovođenje naoružanom terorističkom organizacijom' i 'podstrekavanje na ubistvo s umišljajem'." U saopštenju nema nijednog detalja o sadržini tog udela: ni epizode, ni scene, ni datuma, ni imena osobe s kojom je bio u kontaktu. Istraga se vodi pod merom tajnosti koju je najavio ministar pravde Akın Gürlek; u javnost stiže samo ono što tužilaštvo saopšti i ono do čega novinari dođu.

Ko je Bayram Özbek?

Čovek koji je službovao u policiji i napredovao do čina načelnika policije. Jedna presuda protiv njega je pravnosnažna: prema pisanju Gazete Oksijena, kaznu od 12 godina zatvora zbog "članstva u naoružanoj terorističkoj organizaciji" u predmetu o smicalici koju je FETÖ podmetnuo grupi Tahşiyeciler potvrdio je Kasacioni sud 2021. godine. Prema Nefesu, jedno vreme je bio u bekstvu i tražen, uhvaćen je 2017. u akciji u istanbulskoj opštini Kartal i pritvoren, a saopšteno je i da postoje nalazi o korišćenju aplikacije ByLock. Yeni Şafak je nabrojao tvrdnje koje su i ranije iznošene u štampi: da je bio deo posebnog tima formiranog pod rukovodstvom Ali Fuata Yılmazera i Recepa Güvena u istanbulskim odeljenjima za obaveštajni rad i borbu protiv terorizma, da je učestvovao u nezakonitom prisluškivanju, da se pod lažnim imenom "Hayri Canöz" infiltrirao u fondaciju Çağdaş Eğitim Vakfı i da se njegovo ime našlo na spisku koji je 1999. sačinila policijska uprava u Ankari. Sve to se prenosi kao tvrdnje; osim presude u predmetu Tahşiyeciler, to nisu pravnosnažne odluke. U štampi ga nazivaju "scenaristom FETÖ-a" i nadimkom "hiljadu lica".

Šta znači, a šta ne znači imati udela u scenariju?

Rečenica tužilaštva jeste nalaz istrage i osnov za pritvor; ona ne znači da je krivica utvrđena, jer još nema ni optužnice ni suđenja. Mediji su isto saopštenje preneli različitom oštrinom, a razlika je važna: dok tekst tužilaštva i DHA kažu "utvrđeno je da je imao udela u scenariju", Sabah i GZT su napisali "utvrđeno je da je imao prste u scenariju serije"; Aydınlık je upotrebio formulaciju "utvrđeno je da se Özbek jedno vreme mešao u scenario Kurtlar Vadisija i igrao ulogu u usmeravanju javnog mnjenja"; BirGün je u naslovu napisao "osoba koja je doprinela scenariju"; a Dobra Haber je bez ograde napisao "jedan od scenarista serije". Sve te formulacije izvedene su iz jedne jedine rečenice tužilaštva. U izvorima nema podatka da je Özbek potpisan kao scenarista u špici serije, niti je objašnjeno čemu odgovara reč "udeo".

Sa kojim serijama se Özbekovo ime ranije vezivalo?

Ne sa Kurtlar Vadisijem, nego sa serijama kanala Samanyolu TV. Prema Nefesu, Özbek je učestvovao u radu na scenarijima serija "Tek Türkiye" i "Kollama", emitovanih na tom kanalu. Yeni Şafak je otišao dalje: naveo je da je pisao dijaloge "Mračnog veća" u serijama "Tek Türkiye" i "Şefkat Tepe" i da su protiv ljudi i grupa označenih kroz te dijaloge sprovođene akcije. U istom tekstu prenet je i poziv novinara Ersina Çelika u emisiji "Siyaseten" na TVNET-u: da nadležni ispitaju i serije emitovane na Samanyolu TV između 2010. i 2014, jer se, po njegovom mišljenju, odatle može saznati više nego iz Kurtlar Vadisija. Dakle, iako je televizijski krak istrage danas usredsređen na Kurtlar Vadisi Pusu, rasprava se širi i na produkcije drugih kanala tog doba.

Šta je rekla strana serije?

Tabor Kurtlar Vadisija izričito odbacuje tvrdnju o mešanju u scenario. Producent i scenarista Raci Şaşmaz dao je iskaz kao svedok 14. septembra, a Hürriyet ga je objavio 15. septembra (Musa Kesler). Tamo je rekao: "Na ovu otvorenu klevetu odgovarano je više puta tokom 20 godina; odgovorimo još jednom. Nemamo niti smo ikada imali vezu sa bilo kakvom silom ili kriminalnim centrom, legalnim ili ilegalnim. Kurtlar Vadisi fotografiše društvo i, koristeći otvorene izvore, snagom drame to prenosi javnosti u formatu razumljivom gledaocu." Na tvrdnje u kojima se pominje Ali Fuat Yılmazer odgovorio je neposredno: "Ne postoji mogućnost da unapred znamo nečiju smrt. Uz to, tvrdnje na društvenim mrežama da se pripadnik FETÖ-a Ali Fuat Yılmazer mešao u scenario potpuna su kleveta; ja Ali Fuata Yılmazera ne poznajem i nikada nisam imao nikakav odnos s njim." Şaşmaz je rekao i da je lik "Kaşifoğlu" osmišljen da prikaže sukobe unutar obaveštajnih službi, da se njegova priča završila smrću lika i da to nema veze sa stvarnim životom. Dan posle hapšenja, 24. septembra, produkcijska kuća Pana Film objavila je pisano saopštenje na svom nalogu na društvenim mrežama (doslovno su ga preneli Nefes, Karar i İz Gazete): „Budući da su u vestima objavljenim 23.09.2026. o istrazi Glavnog javnog tužilaštva u Siliviriju pomenute serije ’Kurtlar Vadisi’ i ’Kurtlar Vadisi Pusu’, čiji smo producenti, i dovedene u vezu sa osumnjičenim koji se u tim vestima pominje, pojavila se potreba za sledećim saopštenjem: Bayram Özbek ni u jednom periodu nije radio kao scenarista na produkcijama ’Kurtlar Vadisi’ i ’Kurtlar Vadisi Pusu’, nije bio u scenarističkom timu niti je obavljao savetničku funkciju.” Saopštenje odbacuje tri formalne uloge — scenariste, člana scenarističkog tima i savetnika. Da li je to u suprotnosti sa formulacijom tužilaštva „za kojeg je utvrđena umešanost” danas se ne može reći, jer tužilaštvo nije objasnilo na šta se „umešanost” odnosi; İz Gazete je vest naslovio „Pana Film rekao suprotno od tužilaštva”, ali to je tumačenje lista. Posebne izjave braće Şaşmaz o Özbeku u izvorima nema.

Šta se tog dana još dogodilo u istrazi?

Prema Sabahu i Dobra Haberu, predsednik Partije Vatan Doğu Perinçek došao je 23. septembra u Palatu pravde u Siliviriju, dao iskaz u svojstvu svedoka i posle procedure napustio sud; nije osumnjičen. Dan ranije, 22. septembra, Enver Altaylı, bivši službenik MİT-a osuđen u postupcima protiv FETÖ, dao je iskaz kao osumnjičeni i, prema Medyascopeu, pritvoren zbog "podstrekavanja na ubistvo s umišljajem"; prema Aydınlıku, Altaylı se umesto odbrane okomio na Doğua Perinçeka i list Aydınlık, a saopšteno je i da je protiv njega otvorena posebna istraga zbog tvrdnje da je tokom iskaza pretio tužiocu. Oko broja pritvorenih izvori se razilaze: Sabah i GZT su napisali da je Özbekovim hapšenjem broj porastao na 8; BirGün i Diken su istog dana naveli 9. Izvori ne objašnjavaju razliku — umesto biranja jedne cifre, obe treba zabeležiti. Među ranije pritvorenima su Ali İşgören, tadašnji glavni tužilac u Siliviriju, zatvorski tužilac Necip Doğan, novinar Selahattin Günday, bivši novinar Osman Arslan i dvoje zdravstvenih radnika.

Šta sledi?

Tri dokumenta odrediće smer spisa: nalaz Prvog specijalističkog veća Instituta za sudsku medicinu o uzroku smrti, zasnovan na uzorcima uzetim pri ekshumaciji; izveštaj veštačke komisije koju je tužilaštvo odredilo da ispita epizode Kurtlar Vadisi Pusua; i optužnica koja će potom biti sastavljena. Zaključno sa 23. septembrom 2026. poznato je: Özbek je pritvoren i tužilaštvo je u obrazloženju pomenulo scenario serije. Nepoznato je: u čemu se taj udeo sastojao, na koje se epizode odnosi, šta je rekao u iskazu i kako bi optužnica uspostavila tu vezu. Pitanje da li je fikcija unapred znala stvarnost raspravlja se od 2011; ovo hapšenje ga je prenelo na pravni teren, ali na njega još nije odgovorilo.